Свети Димитрије Солунски (грч. Άγιος Δημήτριος της Θεσσαλονίκης је био хришћански мученик за кога се верује да је живео у Солуну почетком 4. века. Током средњег века, Свети Димитрије је поштован као један од најважнијих православних војних светаца. Слави се 26. октобра по Јулијанском календару, а 8.новембра по грегоријанском.
Култ светог ратника Димитрија је распрострањен и код Срба захваљујући великој духовној блискости са грчким народом, где је овај светитељ веома слављен још од времена турске најезде. Димитрије је, по очевој смрти наследио војводско звање, а како је васпитаван у хришћанском духу, он је проповедао хришћанство, уместо да га, по заповести и налогу цара Максимијана, истреби. Сазнавши да је намесник Димитрије хришћанин и да је многе, не одвратио него преобразио у хришћанство, по наређењу цара Максимијана бива избоден копљем усред молитве, а тело му би бачено, те га хришћани тајно узеше и сахранише. На месту где је сахрањен, веломжа из Илирије, по имену Леонтије, који се излечио од тешке болести на гробу овога светитеља и мученика, у знак захвалности је подигао цркву. Копајући темеље цркве, пронађоене су мошти светога великомученика Димитрија.
Свети Димитрије се сматра заштитником Солуна, јер је спасао град од непријатељске војске, исцељитељом болесника и невољника. Руси га такође славе и сматрају га за покривитеља и заштитника Сибира. И сви православни хришћани и верни славе овог великомученика верујући његове исцељитељске моћи које су многима помогле.
У Србији се Свети Димитрије празнује као слава Митровдан, а у многим крајевима је ово и дан одржавања заветина - преслава.
Свети пророк Јеремија - Јереминдан
Свети пророк Јеремија је хришћански светитељ. Рођен је шест стотина година пре Христа у селу Анатоту недалеко од Јерусалима. Почео је пророковати у петнаестој години за време владавине цара Јосије. Пророковао је покајање цару и великашима и лажним пророцима и свештеницима. За време тога цара Јосија су хтели да убију огорчени великаши. Цару Јоакиму је прорекао, да ће његов погреб бити као погреб магарца, тј. да ће се избацити мртав ван Јерусалима, и да ће му се тело дуго повлачити по земљи без погреба. Због тога је Јеремија бачен у тамницу. Пошто није могао да пише у тамници, Јеремија је позвао Варуха, који је стајао код прозорчића тамнице док му је Јеремија диктирао. Када је цару прочитано ово пророчанство, гневан цар је узео хартију и бацио је у ватру. Када се испунило Јеремијино пророчанство он се ослободио тамнице. Потом је цару Јехонији прорекао, да ће бити одведен у Вавилон са целом породицом и да ће тамо умрети, што се све ускоро и догодило. Под царем Седекијом ставио је Јеремија јарам на свој врат и ишао кроз Јерусалим проричући пад Јерусалима и ропство у јарму Вавилоњана. Писао је робљу јеврејском у Вавилон, да се не надају повратку у Јерусалим, јер ће остати у Вавилону седамдесет година. У долини Тотеф, под Јерусалимом, где су Јевреји приносили идолима децу на жртву, Јеремија је узео цео лонац у руке и разбио га пред народом проричући скоро сокрушење царства Јудејскога. Ускоро Вавилонци су заузели Јерусалим, цара Седекију убили, град опљачкали и разорили, а огроман број Јевреја посекли у долини Тотеф на месту где су деца клана на жртву идолима, и где је пророк разбио овај лонац. Јеремија је са левитима узме ћивот из храма и однео га на брдо Нават, где је Мојсије умро, и ту га скрио у једну пештеру. Огањ из храма скрио је у један дубок бунар. Приморан је од неких Јевреја да иде са њима у Мисир где је проживео четири године, и тада је од својих сународника камењем убијен. Мисирцима је прорекао сокрушење њихових идола и долазак у Мисир Деве са Младенцем. Постоји предање, да је сам цар Александар Велики посетио гроб пророка Јеремије. По наредби цара Александра тело Јеремијино је пренето и сахрањено у Александрији.
Српска православна црква слави га 1. маја по црквеном, а 14. маја по грегоријанском календару.
